Mislim da će mi sa svima isteći ugovor duše, ali sa Atomcima nikad neće.Tu se osjećam ko u svom i na svom sve ove godine otkako znam da postoji ovakav jedan bend.Možda su oni jedni od onih koji su ostali zacrtani u glavi kao podsjetnik na jedan davni život ili neko vrijeme kad su se ljudi družili, pričali i smijali skupa.Nije da više to ne rade, ali bar jedno će izvući od neka doba mobilni iz džepa da fol nešto vidi, napravi fotku ili ili ili… i šta sad? Ništa, ja sam spremna na odmor u ovoj poljani danima bez bilo kakvog kontakta sa bilo kim, mobilni ugašen, fotoaparat u ruci, mogli bi mi svi halaliti taj luksuz bar 7 dana, ne treba mi ni muzika, samo bi ležala među ovim redovima, mirisala lavandu.Kažu da je dobra za živce.
Ne daji mi više ideje! Pih… ili bar mogu li prepisivati?
Slobodno, ti sve smiješ😌