Dijaspora, uh

I ako bilo ko od vas ikad pomisli da mi je bilo lako ostaviti svu moju raju i rodbinu, da ne znam ko je živ ili mrtav od njih u onom jebenom ratu, ako ikad od vas bilo kad pomisli na to kako mi je bilo bez nanine ruže u avliji koja se osušila nakon skoro 40 godina, jer je niko više ne zaljeva redovno, ako ikad iko od vas pomisli bilo kad da mi je svejedno sve, nek mi ne sere bez veze žilete ikakve. Ja najbolje znam kako je meni sve ove godine u tuđini. Znam najbolje. Znam najbolje i što sam se odrekla državljanstva. Svi moji dragi u njoj su ili pomrli ili se roknuli. A ovi što su se roknuli, uradili su to, jer nisu mogli više primitivizma i predrasude. Iz čiste nepravde prema njima. I nek se to zna. I sad ja trebam lizati muda takvoj državi, jer nije ona za koju su svi oni svoje živote dali, tad i poslije.

Nije mi bilo lako ostaviti sve drago. Ja opet dođem u tu državu da se nagledam prirode, noge u riječicu da utopim i maštam da ću sresti sve one ljude koje nikad više vidjeti neću. Dok živim.

Kerberovac prestari❤️nisam ja dijaspora
Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

14 komentara

  1. Suosjecam sa svacijom patnjom. Patiti covjek moze i za malim, i za nama ostalim naizgled sitnim stvarima. Pataiti se moze i u miru, i u bogatoj i uredjenoj drzavi. Ja patnju ne zelim nikome na svijetu.
    Medjutim mi koji smo u ratu bili u Sarajevu znamo sta je patnja objektivna i subjektivna. Ne mozes ti porediti to sto ste vi u njemackoj bili na sigurnom, jeli svaki dan normalnu hranu, imali vodu, imali struju, imali sigurnost, radili na poslu, sticali imetak sa npr Sarajlijama koji nisu imali nista od toga. Jedan moj rodjak je tako pobjegao u njemacku u ratu, pa poslije rata prica maltene gore mu je bilo od svih nas. Al eto, covjeku zaista moze biti tesko bez obzira na dobre okolnosti i ja to razumijem

Komentariši