Šta će biti, bit će

Ići zubaru je nešto neugodno i niko to ne voli. Ja se nakanila i bila u Oktobru. Na razgovor i da vidimo šta ćemo. Dva zuba idu vani u Januaru. I dolaze tu mostići, košta jarane. Bila sam i 1.12 na profesionalnom čišćenju zuba, tačno prodišu. Upravo sam doručkovala, zagrizem hljeb sa nekim sjemenkama, kad kvrc, puče zub koji i tako mora vani, hajd reko sva šteta u tebi bila. Idem od sad svakih 6 mjeseci do 12 na kontrolu, šta se može, mora se. Sva sreća pa su kutnjaci, neće se plaho vidjeti kad budem krezava 😂

Sad razmišljam kako bi bilo super da npr. sve ono što imaš u mislima što te smeta, odeš tako nekom doktoru i on sve to povadi ko zub, a nije to ba zub, to mnogo jače zaboli.

Koje je to ba sranje, sve treba pošutati nogom iz života i prestati sebi davati krivicu za sve ono što nismo mogli drugačije tada u tom trenutku. Bla, bla, bla, bla.

Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

10 komentara

  1. Ma znam ja za taj fazon, ali ja ne živim tu i nikad ne bih svoj godišnji džaba u to trošila. Osim toga, da pravim implantat ukoliko imaš komplikacija neće ni jedan zubar da ovdje popravlja, već te šalju onom kod kojeg si to radio, tako da neću sebi tih zajebancija. Plaćam osiguranje za zube, preuzet će oni veliki dio kamare koju moram da platim. Nije implantat tako dobar ko što se misli, to se može tako upaliti za nekoliko godina. Ev kod mene drug u Americi nabelajsao samo tako sa implantatima.

Komentariši