Teško mi je srce moje… 😪😪😪😪😪

Objavljeno od strane Senorita Bandida / 14 komentara za Teško mi je srce moje… 😪😪😪😪😪

Tako ti dušo moja…

Četiri pune godine provedene na prvom frontu.

Veliki borac za svoju državu i slobodu. Veliki borac za svoj narod.

Kraj rata i početak nove nade.

Napravi se dobra kuća, oženi se, dobi se dvoje lijepe i zdrave djece.

I onda krenu po zlu, velikom zlu.

PTSP, pukla žica?

Jest nešto brate moj, al dobro nije. Napravi kiks koji ga krenu da kotrlja niz brdo. Bez zaustavljanja.

Čovjek od 1.90 visine, onako stabilan, i nije što je moj rod bio, al lijep ko slika, znam koliko su djevojke za njim trčale.A tek koji je humor imao, zaboli stomak od smijanja njegovim šegama. Džaba sve…

Uništi se čovjek za par godina, al do daske.Zaluta u veliku tamu bez izlaza.

Raziđe se od žene, rasproda sve živo, uđe u tešku ovisnost. Svi smo probali pričati sa njim, jok, ne čuje i ne vidi. Na kraju niko nije znao gdje je on. Ja sam ga tražila kad sam bila u BiH, nisam ga našla. I tu se završava ta scena.

Eh onda šta će bit, bit će.

U parku ljiljana pronađeno mrtvo tijelo pored velikog spomenika na kojem su ispisana sva imena žrtava prošlog rata, tu ispred opštine. Tri dana je proveo tu po onoj kiši u jako lošem stanju.

Sve to saznajem kasnije.

A onda saznajem nešto zašto vas molim da pažnjivo pročitate!

Deset dana prije smrti tog čovjeka saznajem da ga je murija iznabijala na mrtvo ime u po bijela dana, na po ulice pred puno svjedoka. Onog čovjeka koji nije apsolutno bio više pri sebi.

Isti oni murijaši, ona kopilad, oni kurvini sinovi koji su to isto radili mom drugu i njegovoj raji.Znači u kasabi se ništa po tom pitanju promjenilo nije, još uvijek rade šta oni hoće. Prebijaju nemoćne i bolesne.

Dabogda se raspadali murijaši, a ne mogli umrijeti. To im ja od srca želim. Uvijek i zauvijek ti ljudi će biti odron i velika đubrad, zato im ja ništa dobro ne želim.

To je hvala mom rođaku što je Bosnu od agresora branio. To je hvala mom rođaku što je svoju mladost dao da se guzonje sad mogu šepuriti po gradu. To je hvala za sve.

Neka ti je laka zemlja Bosanska za koju si se ko veliki borac borio dušo moja⚜️🇧🇦❤️

( a ja ću pokušati nekako da dođem sebi nakon čitave ove tužne priče 😢)

PODIJELI NA
LinkedInPin It
Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

14 komentara

  7. Mlada damo

    Meni je žao svakog života, bez obzira na godine , koji se završi na tragičan način.

    Fatum PTSP bilo kojeg borca , sa četiri godine rova na grbači , je suviše bolam i tragičan da bi se u komentaru bilo šta svrsishodno kazalo o tome.

    Za sudbinu tvog rođaka su prvenstveno krivi genocidni ljudi koji su izazvali i vodili monstruozni rat. I u tom segmentu niko drugi.

    Poslije rata krivci su svi oni koji nisu znali da priđu i prihvate borce za slobodu na pravi način. I vlast i društvo i najbliži.

    Najteže je mladim ljudima koji se oči u oči suoče sa ratnim hororom. a on je u Bosni trajao skoro četiri godine. Njih niko nije pripremio za toliku količinu mržnje , zla i krvi .

    Niko ne može i ne želi pojmiti šta se u umu mladog čovjeka dešava kada utihne jeka topova i granata , jauci i krici mrtvih i iskasapljenih . Niko ne shvata da to nikada ne prestaje . Svaki šum je nova granata. Svaki zvon je nova smrt. Svaki plač je vrisak djeteta i žene koje siluju i ubijaju .

    U umu sve vrišti , moli i i doziva Boga . Zaustavi to , ne mogu više , jer zna ljudi ne mogu i ne znaju pomoći.

    Stahobalan i višestruko doživljen i preživljen skup tragičnih , užasnih , nepojmljivih , neljudskih trauma se iznova proživljava i guši um. .

    A onda … se desi ono što se desi. Ali smrt je dio života i svako se s njom bori na svoj način , i mrtvi i živi.

    A najgore u svemu je mrzjeti . Bilo koga ili bilo šta !

    Vjerujem , zapravo siguran sam , tvoj divni , hrabri , ponosni rođak nikoga nije mrzio . I znao je da je došlo vrijeme da ode.

    Fatiha za tvog rođaka.

    Hvala , slava i oprost mome saborcu .

Komentariši