Naslov se dodaje na kraju posta.(Labude kad rata ne bude)

Pa dobro, vrijeme je.

Zemlja se okreće dalje, ha ja napisala par riječi, ha ne napisala. Iskreno, nisam baš nešto čest gost ovdje, pa primjećujem da sam počela da zaboravljam da sastavim rečenicu kako treba na našem, a da valja. Počela sam i razmišljati na njemačkom jeziku. To mi se ne sviđa. Odbila sam se nešto trenutno od svega i svačega, a da neću od zemlje u kojoj budem jednom godišnje 14 dana.

Ne znam šta je, stoniram i tako plutam kroz prostor i vrijeme, nisam umorna fizički koliko psihički, a i to psihički su možda sve neke sitnice, a čovjek napravi od toga slona. Ili od svega.Ili je to gomilanje. Pa se nagomilalo.

Nemam ništa cool da vam pišem. Bavim se još pločama. Neki dan mi jarani donio iz BiH od Bijelog Dugmeta Uspavanku za Radmilu M.

Skup hobi, al neka je, to me haman trenutno još i drži. Milina mi oprati “novu” koja mi dođe, pa je onda zavrti. Mislim o tome čija je nekad bila, u kojem je stanju… Al et trenutno ne slušam ništa.

Novembar je.

Idemo sa težinom u transformaciju i obnovu.Škorpionska energija.

Uglavnom, sutra imam u planu ustati ranije i dalje raditi na nekim nebitnim projektima.

Danas sam od svojih slika sa mora i godišnjeg napravila kalendar za iduću godinu. Sve neke sunčane fotke, to mora da je želja za sunčanom 2023.

I na kraju, jbga, nije sve ovo ni toliko loše, samo što sebi čovjek navuče budalaštine u glavu, a vrlo dobro zna da svaki dan je dar.