… što se mene tiče, ne moram ništa više o koroni da znam. Ko kaže da je nema, laže. Jedna osoba, jako draga, leži u bolnici. Ima koronu. Brinem se.
Pomalo je postalo sve sumorno na ovu temu. Vakcinisati se, ne vakcinisati se. Od sad pa na dalje i u buduće sve teme korone na medijima preskačem. Priče o koroni ne slušam. Ništa o ovoj temi više neću da čujem. Ovo je prešlo sve granice zdravog uma.
Zahvalna sam za odmor koji sam imala na ljeto. Zahvalna sam za svaki dan na kojem mi niko neće okačiti papirić od veliki nožni prst. Zahvalna sam za prijatelje koje imam i zahvalna sam da postoji muzika, pogotovo ove jeseni i zime koja dolazi. Samo dalje i dalje dok ovo ludilo od 10 godina koje nam dolazi ne prođe( imamo još nekih 8 godina ispred nas, još samo par, godina za nas🎼🎵🎵🎵🎵🎶🎶🎶🎶🎶🎙️🎙️🎸🎹🥁)
Ps. The Doors na pločama sam kompletirala. Sad sam se bacila na Led Zeppelin, fali još poneka.
Ma kakva Njemacka Senjroitos, Bosna je zakon. (nako kazem)
Pa jest BiH prelijepa zemlja, nemaš joj šta reći 😌👍🏻
Vala isto mislim i o koroni i ovim pločama što si napisala 🙂
Hajde nek’ ti je bilo lijepo ljetos, a bit će opet 💘💘
Misty Day, draga moja kako si mi?
Pa bilo mi je extra na odmoru, nadam se da će opet❣️
Dobro, evo polako ide u mirnije vode, vala ljeto je bilo, poleti tam’ poleti ‘vam 😀
Volim kad prođe, mene prilično smore ti “odmori” 🙂
Drago mi je da si dobro😘
Vjeruj mi i meni je bilo prenaporno, svaki dan u pokretu, derneci, raja, ali je i prijalo.
Evo čitam vas dvije, i kontam ma nemoguće da ste mi i vas dvije omatorile. 😀
Ja se tek budim. :))
Ma nismo, ja i Misty Day u cvatu mladosti🤪
Naravno, tredesete su najljepše 🙂
❣️😁
Jednostavno se štititi kao da je riječ o najopasnijoj stvari na svijetu, a, nakon što se to čini u svakoj situaciji, živjeti kao da se nikad nije desila.
Strah je grozan.
Meni je lično maska veoma važna u zatvorenom prostoru gdje ima ljudi sa kojima nisam svakodnevno. Napolju držim distancu ako sam bez maske.
Super mi je dio posta gdje si iskazala zahvalnost😊♥️
Ma pazim se od početka pandemije.
Nije da me je strah, ne želim je dobiti, nit je kome želim. Više mi ide na živce.
Trebamo biti zahvalni svaki dan❤️
Ja živim ulicu iznad covid izolatorija. Svih ovih mjeseci najtužnija i najdivnija stvar su ljudi, porodice, kada se poredaju na trotoar da mašu ovima unutra…
Ja sam odlučila da živim ko da ne postoji, svakako nije kome je nuđeno nego kome je suđeno… mislim da će mi tek kad prođe sve ovo doći do mozga koga više nema…
Tražila sam jedan svoj post davno objavljen. O ljudima koje sam svako jutro sretala. O komsinici dubokog glasa, dvoje starijih rođaka koji su u braku proveli skoro 50 godina a još piju kafu svako jutro u kafiću i konobarici kojoj ostavljaju baksis, a koja mi je drugarica… svi su oni sad u martu\aprilu naprosto otišli… kao i čiko koji mi je popravljao cipele, i ljudi koji su nam pravili hamburgere, osmero ili devetero kolega sa posla…
Romanoff, sjećam se vrlo dobro tog posta kojeg pominješ.
Ja sam na početku mislila da je zajebancija, da nije opasno, da je sve to brzo prolazno, ali već duži period razmišljam drugačije o tome. Mnogo ljudi koje znam su imali koronu i imaju i vidim da je vrag odnio šalu.
Žao mi je svakoga ko je umro zbog/ uz koronu.