Voljeti ili mrziti, pitanje je sada.

Šta ja imam mrzit kad?
Šta imam vremena da kažem i da mrzim Neleta Karajlića koji je kao pravoslavac pobjegao iz Bih za Srbiju i nije se borio za nju?
Ev ja prva sam sa 14 godina ta tad. (jer morala sam).
Pustite ga neg živi u svojoj ludosti.
Dao nam je lijepe, Tite mi.
Nadrealisti i Zabranjeno Pušenje su meni tad dali mnogo.
To što je Nele otišao, pa neka je, ko ga jebe.

Nadrealisti su ko niko opisali to što je bilo i što se desilo.
Rekli su u svakoj svojoj emisiji nadrealizam i pogotovo vi mlađa generacija nemate pravo mrzit Neleta, mi stariji to smijemo?, jer nije ostao uz Sarajevo i BiH.
Al vjerujem da i mi stariji to ne činimo.
Mi ne mrzimo.
Mi znamo samo voljeti.
Jer dali smo časnu i pionisku riječ.
Ne mrzim ja.
Ni svoju Draganu, ni svoju Natali, ni svog Samira.
Ako mrzim i loše mislim nek se meni desi.

To su za mene svi ljudi od krvi i mesa.
Ko i ja što sam, al ni meni nije jasno što je jedan Nele odustao od BIH ponosne?

Ipak na kraju krajeva, kako da ja izbrišem ovu ili onu notu iz svog života? Objasnite mi.
Ako možete, hvala vam.
Ja ne mogu npr. Zenicu Blues, Ibru, Dok čekaš sabah sa Šejtaom, ev npr. čitav ovaj album kojeg ću postaviti.
Nemam kad da mrzim(jer mi je dao ljubav)
U smislu nekog mog života.
#I šta sad?
Mrzite li i mene?

Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

25 komentara

  1. Mogla bih recimo mrziti, uh itekako ,neki postupak ili djelo (kako kod sebe tako i kod drugih), ali ne znam da bih mogla mrziti sebe ili nekog drugog. Mada u suštini teoretski znam šta taj glagol znači, kod mene se mržnja transformira u tugu, prezir, ravnodušnost ili osudu. Ne znam ni objasniti…

  2. Mrzim npr. što sam zbog dumanja evo vascijelu noć probdjela čekajući sabah sa šejtanom jer mi je pametnije bilo da sam spavala pošto sad moram još malo pa na posao, ali da šejtana mrzim – i ne mrzim, nije mi on kriv što sam ja budala i nasjedam mu na trikove, a lik samo radi svoj pos’o 😀

    Teško čovjek sebe razumije, kamoli druge.

  3. sve te price su samozavarvanje … sve te price… mi se ne mrzimo … nismo nacionalsti … postujemo druge vjere, kulture, obicaje i tradicije … nas roditelji nisu ucili da mrzimo … su velika glupost
    Nigdje u Evropi nema vise mrznje, netrpljivosti i nacionalizma nego u BiH.
    To je dokazano!
    Sama cinjenica da osjecamo potrebu da govorimo stalno o tome kako smo beskrajno tolerantni, dobri i bez predrasuda dokazuje da mi to zapravo nismo.

  4. Pozdrav svima, hvala na posjeti i komentarima, a samo ću na jedan odgovoriti.
    Jasni o čemu ti?
    Ne stavljaj me u taj koš.
    Ja jesam tolerantna i ostat ću to.
    Sad da sam u BiH otišla bih iz tih političkih razloga, jer ne bih mogla trpiti tu mržnju među ljudima koji su nasjeli na zicer.
    Pogledaj Nadrealiste, ako nisi, možda ti bude jasnije.
    Ljuti me do daske i et.
    I znam koliko ljudi ima koji razmišljaju ko ja, al ne mogu ništa promjeniti.

  5. Dok je bio u Sarajevu, Nele je bio najbolja verzija sebe. Ikad, u cijelom svome životu, osim ako se u preostalom vremenu ne desi neki baš krupni incident izazvan božanskim proviđenjem. Za dobru fuziju potrebno je više elemenata. U ovome slučaju, takav grad, takva relublika i takvi ljudi u njoj.
    Mislim da je dovoljno.

  6. To što je on nesretan, ne podrazumijeva automatski da i to Sarajevo treba ostati nesretno iza njega, izuzimajući sva sranja koja su se mome gradu i njegovim stanovnicima priredila u međuvremenu, ubojitom silom i ostalim raspoloživim džentlmenskim sredstvima.
    Otišao i onda napisao kiosk knjigu “Fajront u Sarajevu”; znači, on je izabrao da ode, pa je zato fajront. Ne ulazeći u narcizam neslućenih razmjera, frajer ima ozbiljan sukob sa istinom, pravdom, bazičnim ljudskim saosjećanjem, još pride slaže dok je zinuo u toj kiosk knjizi. Školski primjerak šupka, po sarajevski.

  7. Vasionka, pa ok, normala da Sarajevo nije nesretno što je on otišao. Nisam pročitala tu knjigu, ne bih rekla da i imam namjeru.
    Mogao je ostati u Sa kao i Tifa, al on nije, znam da je to šupački, samo eto, nije mu očigledno bilo u planu da se žrtvuje.

    Tramvaj, stara je ovo tema u vezi Neleta, znam da u Sa nije dobro došao.
    Razmišljala sam sinoć o njihovoj staroj muzici, njoj nemamo šta reći.
    Opet na kraju, kao što si rekao, on je tako izabrao.

  8. Ma te njegove baljezgarije i nisu vrijedne slušanja.

    Srećom Pušenje je nastavilo bez njega i nije da je nešto ofalilo, štaviše. Meni su lično i bolji ovi poslijeratni albumi, Fildžan viška, Agent tajne sile i Bog vozi Mercedes. Nije da se nešto “pronalazim” u pjesmama, nego više pjevaju o nekim meni aktuelnim stvarima, pa biće da je to.

  9. Vasionka, ok!
    Slažem se, zato sam i napisala da mi nikad nije bilo jasno za njega što je tako postupio prema svom rodnom gradu.
    Al hajd neka mu bude. Nije više ni bitno, zaključili smo da je tako sam odlučio.

    Tram, slažem se, Zabranjeno Pušenje je i nakon Neleta legendarno. Slušam i prijeradno i poslijeratno, oba banda su super.

Komentariši