Ću da krepam danas od posla😑

Danas prije 20 godina sam bila toliko trudna da se nije moglo biti više trudno neg toliko😁
Druge žene u takvim momentima sigurno leže, odmaraju, a Senorita Bandida prevlači jaranici nekakve stvari autom.
Nekoliko tura.
Nisam ja ništa teško nosila, samo vozila, a jedva sam mogla sjesti iza volana, što bi rekli kod nas stomak do zuba.
Zaboravih reći, termin bio 15.09.
Kontam ja, ma de dobro, neću se ja ba nikad ni porodit, mislim što bih ja to, što bih prolazila kroz te neke bolove koji me čekaju?
Nije mi vala neka hića.
Mislim, ostat ću čitav život ovako fino trudna i pjevušiti la, la, la

To su bile moje priče u mojoj glavi tada.
Pokušaj ignora.
I tako čitav dan u zajebanciji, cvrkutam ko ptičica do ujutro u 2, jer tad je krenulo veselo veče.
Sva sreća da nisam znala šta me čeka.
Bilo je jako veselo do 21.17


Danas, 20 godina kasnije pripremam za sutrašnji rođendan jela, kolače. Ja 20 godina mama, a osjećam se u glavi ko da sam tek izletila iz puberteta (još samo da me kosti ne bole moj sinko)
Hoš mi to za ozbilje reći da je od tada prošlo 20 god?
Jest et, al mogla bih ja još po kakvom dobrom koncertu đipati od sumraka do zore😋

Nema pjesma sa temom ništa, al dok sam pripremala jela u kuhinji slušala neku playlistu. Bila i ova pjesma i sjetim se koliko sam ih nekad volila slušati.
Ma volim i danas.
Volim ja mnogo toga na ovom svijetu, al najviše od svega volim svoju kćerku
Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

12 komentara

Komentariši