Tajna

Ah jebeš ga.
Sto ljudi, sto ćudi.
Ne kaže se džaba.

A sva sreća da nismo svi isti.

Volim se ja zajebavati i na svoj račun, a pogoto na račun idiota, to baš rekoh prijateljici preko žice.


Nego nije to tema dana, već šupam ja nešto sama sa sobom u glavi i nađem nešto kod sebe pa da vas pitam kako je kod vas. Jebemu miša, meni ljudi često pričaju neke "tajne" i ja to hermetički kod sebe zapakujem i nosim uz sebe ko magarac. Ljudi nemaju pojma koliko su "smeća" ostavili kod mene, a ja ko osoba koja jesam ništa od toga ne bacam.

Razlikujem ja dobro šta je bitno, a šta nije, al et, ja sve to nosim uz sebe i tačno mi nekad ide na kujac, sve te informacije koje mi karaju mozak.
I što je najgore, one koje bih trebala propjevati i njih ćutim.

Kažem ih samo pouzdanoj osobi, nije bitno kojoj, možda je i moj psiholog(a to sam ja sama sebi) možda je i osoba koja bi trebala da ih zna kao deseta osoba koja ima sa tim veze, a i nema, kroz buket upakovano, al nikako da dođu do one do koje trebaju da dođu, jer ako bi došle do te osobe možda bi joj se čitav život promjenio, a ko sam ja da joj život promijenim?

Ne radi se nekad o nekim malim stvarima, to je to.

Kontate me šta mislim?

Ne znam ev šta ću sa ovim žakom prepunim tajnama, da ga bacim u smeće ili ostavim uz drum?

Da ga nosim dalje uz sebe?
(jedna mlada djevojka mi je rekla da sve kažem, pa ako se neko zapita što sam to rekla da se pravim budala i kažem :"A zar baš to nisam smjela ispričati"?)

Jebeš povjerljiivog Rockerskog insana, nit ga jebat, nit kući vodit. Ne ispituj ga, dovoljno ti je za 10 života.



Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

5 komentara

  1. Ako te u toj meri kidaju u mozak onda djubre treba istresti, pa posle radi sta hoces, ali niko nije dovoljno vazan da tebi truje mozak. Ja sam takodje takva, cuvam tajne za do kraja zivota, cak i ako prestane ta osoba koja mi je poverila nesto da bude u mom zivotu – ja tajnu cuvam. Ali to je onda i lakse mozda, kada odu, jer nema tog razmisljanja sta bi bilo ako ja kazem jer nemam vise uvid u razmisljanja te osobe i hoce li reci ili ne… Ali da, mislim kad to krene ozbiljno da ti truje mozak – ispljuj, niko ipak nije vredan i vazan i velik toliko da to radi. Pritom, ne tvojim izborom nego cisto jer si tako dobra osoba od poverenja. 🙂

Komentariši