18. Februar – 22 Februar CRKNI BRE! R.I.P Neponovilo se!

Poznajete li onaj film Alien sa Sigourney Weaver?
Da! OK!

Ove sedmice sam poželila jedno 500 puta da budem onaj Alien i da pljucam po ljudima onu kiselinu.
Poželila sam da imam onu dodatnu vilicu pa samo da usta otvorim a da ona vilica iskoči i da nekome odgrizem nos, nekome uho, nekome i čitavu glavu, nogu, ruku, svejedno šta, nekome srce da isčupam.
Ova sedmica mi je jebala sav spisak.
U tolikom sam stresu bila, svaki dan mi je sjedilo neko sranje za vratom.

Uopšte više ne znam gdje glavom udaram i sa kakvim sam idiotima imala posla, uspjela sam se čak posvađati i sa policijom, a nisam kriva ni sekunde.
Dolazilo mi je na trenutke da počnem na glas plakati od muke.
Utrnuo mi je mozak. Treba mi 10 dana da se oporavim od ovih 5, ma šta 10, najmanje 15!

Sad kad kući dođem napravit ću sebi merak nad meracima i jebe mi se i za komšije i za sve ostalo, nek se tresu prozori od muzike i nek mi rascopa i ovo malo mozga što je još ostalo i iz kojeg se puši ko iz znate čega!
I klinac moj što ću se odmoriti za vikend, čekaju me dva slobodna dana koja su krcata do plafona.
Ako slučajno riknem da znate da nisam mogla podnijeti sav ovaj stres trenutni!

(Post je napisan sinoć oko 21, kad sam došla kući nisam imala snage laptop da upalim kamo li šta više)

Al eto, bi mi ipak dobro

Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

2 komentara

Komentariši