Loši đaci ponekad pokrenu svijet.

Пуно је година прошло од како сам ја почела учити ћирилицу.
Ев има тридесет и једно љето.
Наставница Милена се увијек трудила да нас научи и граматику и правопис, ал шта ћеш, ја сам била лош ђак.
Није било до ње, дала је све од себе.
Говорила је да сутра кад одемо у свијет да ће нам требати да се знамо лијепо изразити.
И ето била је у праву.
Строга, али тако посебна жена.
Нисам је никад више видjeла од како је дошао онај рат.

На блогу сам додуше већином из тог разлога да не заборавим свој матерњи језик.
Не живим више дуго у својој држави, али гајим још љубав према том језику,иако много грешака правим, трудим се заиста.
Богатство је било знати и латиницу и ћирилицу.
Но добро.
У овом свијету овамо није ми потребна ћирилица, али хтјела сам да видим колико је још знам.
Ал кажем вам била сам лош ђак. 
Ребел у души.
Мене је одувијек занимала само музика и умјетност. Па да преслушамо коју лијепу ноту.




Па какво име да ти дамо госпођице од три педља? Криво срастање господине криво срастање.
Као кад богате просе за мираз.
А талон носе ружни и опаки:
С нечувеном моћи да тјерају што зажеле.
Много их је и страшно галаме.
Обично разбију сва огледала на која наиђу.
Да не остане ни помен на љепоту.

(Бранимир Штулић Јохннy)
Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

6 komentara

  1. а јој, цркла сам док сам се прво максуз закачила овде само да ти оставим коментар… и таман мислим ето га, кад оно, хај се сад тек још пеглај око тастатуре и ћирилице… ал за моју другарицу… што се мора, није ни тешко 🙂

Komentariši