Ne mogu pomoći nikome od nas.

Ej moj Štuliću…

Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

5 komentara

  1. Osjećam se ko hrčak u kavezu, sa onim kolutom..Svaki put nakon nekih izbora i debiliteta i apsurda koje ti izbori donesu..Jadan, vrtim se, vrtim beskonačno, ne znam ni gdje ću, ni šta ću..jbg..Onda malo prođe vremena, skliznem s tog koluta, pa i iz kaveza šmugnem..prodišem..ponadam se..Pa me ščepaju opet, otmu me i u kavez strpaju kroz dvije godine..i opet kolut..i opet beznađe..i opet besciljna beskonačnost..Možda je bolje da i ja počnem blejati…Možda je u blejanju spas za ovu moju dušu, za ovu moju glavu tvrdoglavu..? 🙂

Komentariši