Da skratim, život je feferon.
Yesterday, nakon umornog dana, užasnog dana, odem do trgovine.
Kupim sve za taj cheescake sa ukusom limuna i malko ruma u maku koji dolazi preko čitavog kolača.
Kao doći će mi gosti pa hoću da napravim fin kolač da imamo uz kafu.
Da, da, znači poslije takvog dana ja stojim u kuhinji i pravim kolač.
Stavim koru u onu okruglu formu što se otvara, pa taj fil i preko taj mak i još samo da se ispeče.
Ja kako sam podigla tu formu ona se otvori i tres, bum, ispade onako "živ" kolač, sav onaj bijeli fil i mak se nadjoše na radnoj površini, po kuhinji, po podu i po meni.
Nisam ništa opsovala, nisam uspjela od gorčine i bijesa, nisam sastavila je i be, samo sam složila facu nevjerice i počela da plačem.
Došao moj dragi trkom u kuhinju i poče da me tješi kako se to dešava i najboljoj domačici, pa briše onaj pod, pa briše meni suze, havarija živa.
-Ama čovječe, nije mi žao kolača koliko mi je žao šta napravi od kuhinje, treba to sve počistiti.
-Ama čovječe žao mi je kolača, jebeš kuhinju… znači nisam više znala ni šta pričam dok plačem.
Lice crno od eyelinera, razmazano, a noge bijele od bijeloga fila.
Hej, znaš koliko je sati kad plačem od bijesa i muke?!
Sad mi se slusa ova teta.
Ojhhh Dios Mios…
Zato ja ne volim kuhinju nit znam kuhat nit pogotovo kolace. Za mene je to nauka.
Drugo dje su ti macke bona da to pomazu? 😀
Znam…znam slatko ne smiju plus bi ti umazale sve. 😀
ja sam jednom napravila tortu, sve pet, šlagom je nacapala, posula onih čokoladnih kuraca, namučila se, i u kući imam prečicu, neke stepenice koje se izvlače da ne ideš okolo kuće na sprat, nego pravo gore jel, i držala sestra u jednoj ruci tortu, drugom spuštala i okrenem se naglo jer me majka zovnula nešto i one stepenice pošto se same razvuku kad ih povučeš pravo u onu tortu PLJAAAAS i em je razjebu em je sruče dolje po podu, naKraju sam tako završila, sa suzama u očima i bolom u srcu 🙁
Kažu da ne valja rezat nokte i šišat se utorkom, ne valja istresat mrve u prvi akšam, ne valja prat veš petkom. I ne valja pravit kolač kad dolaze gosti, to ako se ne uradi, dan ranije, kupi se gotov da se domaćica ne srkleti te bude vedra i nasmijana i samim tim dobrih živaca za eventualna šukanja tijekom kafe 🙂
Joj od svih kolača kojim su me blogerke filovale, tvoji su mi ostali u najljepšem sjećanju. 🙂
Red, mačke nisu smjele u kuhinju kad su čule da ja plačem 😂😂😂😂
Oj Kami moja znaš ona moju bol u duši 😃😃😃
Goldie dušo moja, domaćica je pravila kolač ko za dan poslije, al et, nije im bio sudjen 😂
Tram, za sve ove godine najljepši komentar od tebe na mom blogu 😋
I ja bih plakala!