Orao

Imao je tad kosu gustu.
Kao mladi Robert Plant.
Nekako baš istu.
Boja kose, dužina kose, nosio je naočale.

Bila su to neka doba slavlja i mi smo slavili.
Predpostavljam život.
Ili možda tudje rodjendane, možda i nogomet, al bilo je davno.
Na jednom slavlju smo bili toliko pijani da smo njegove naočale tražili ispod stola nekih pola sata.
Bilo je neko ljeto pa se slavilo vani na livadama sa puno stolova.

To isto ljeto me našao kao iglu u sijenu kad sam mu poslala sms da dodje po mene negdje u pizdiće ujutro u 3, a nije znao gdje, jer nisam mu objasnila u toj poruci gdje da dodje.
Duga priča…

Jednom sam završila na vrhu gradske fontane da bi on mogao napraviti fotografiju od mene.
Sva sreća bila zima pa nije bilo vode u/na fontani.
Imam i slike te fontane.

Bio je prva osoba koja me provozala na motoru.
Bio je i osoba koja je meni jedan dan donijela inlinere na poklon uz riječi:"bila ti želja, pa hajde da učiš voziti"

Napravio mi je kućicu za ptice, žutu, sa crvenim krovom na kojoj piše pip, pip!
Znao je da volim ptice, a ja sam znala da on voli ptice grabljivice.
Orao mu je bio najdraži.
Jednog dana mi je donio pero ptice grabljivice, jer je znao koliko volim perje.
Kaže da je našao to pero negdje na poljani davno nekad, al ga čuvao tek onako.
Poklonio mi je malu kristalnu mačku sa plavim očima, jer je znao koliko sam volila svog sijamca mačka Miku sa prelijepim plavim očima.

Pored svog silnog Rocka mi smo tad, ne znam što, slušali album od Herberta Grönemeyer, Mensch.
Najtužniji, ja mislim, ikad napisani.

Ja sam njemu poklonila drvo, ogromno drvo platana, simbolično i od srca, pored kojeg prodjem svaki radni dan.
Pored kojeg je prolazio on svaki radni dan.

 I prije svega, mi smo bili prijatelji, pa onda radne kolege, a na kraju dvoje ljudi koji su se sreli u pogrešan momenat u nekom ovom životu ili jednom od njih?

U srijedu mu je sahrana.
Neću ići.
Ne što sam slaba, već što sam jaka.

Na njegovoj smrtovnici je odslikano drvo.

Otišao tačno petnaestog Februara, mjesec pred četrdeset i treći rodjendan.
Zamisli cifru od 43.
 I od toga 2,5-3 godine intenzivne borbe protiv raka.

Još jedna draga osoba manje u životu.
Obruč se steže.

Al ne bojim se.
Nimalo.

Pišem samo o ljepoti ljudi koji su postojali i koji su mi u životu darovali sve ono što ima veze sa ljubavlju.

Hey mein Freund..

Ich gehe nicht weg
Hab’ meine Frist verlängert
Neue Zeitreise
Offene Welt
Habe dich sicher in meiner Seele
 Ich trage dich bei mir bis der Vorhang fällt

 Ich trag dich bei mir bis der Vorhang fällt. 

Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

6 komentara

  1. Djevojčice,

    Umirnaje je sastavni dio života.
    Smrću počinje neki novi život, prema zasluzi.

    Nas koji ostajemo pogode smrti onih koji odlaze,
    Mada ne bi trebale.
    Mi se osjećamo malo uskraćenim (najčešče i „krivim“) što nismo „našli“ vremena ,
    da voljenim dovoljno puta kažemo :
    „VOLIM TE, HVALA TI, OPROSTI MI. „
    Te,tako kratke , jednostavne i veoma snažne riječi ,
    nenadmašne u svojoj ljepoti i uzvišenosti.
    /tvoj zbor /
    Tvoj prijatelj, sasvim izvjesno , zna da je bio veliki sretnik što te poznavao
    i podijelio neke, samo Banditici svojstvene , trenutke sa tobom.

    Dobri ljudi samo usniju , a uspomene na njih traju dok smo živi.

  2. Ako ti jave: umro sam
    evo šta će biti.

    Hiljadu šarenih riba
    lepršaće mi kroz oko.

    I zemlja će me skriti.
    I korov će me skriti.
    A ja ću za to vreme
    leteti visoko…
    Visoko.

    Zar misliš da moja ruka,
    koleno,
    ili glava
    može da bude sutra
    koren breze
    il’ trava?

    Ako ti jave: umro sam,
    ne veruj
    to ne umem.

    Na ovu zemlju sam svratio
    da ti namignem malo.
    Da za mnom ostane nešto
    kao lepršav trag.
    I zato: ne budi tužan.
    Toliko mi je stalo
    da ostanem u tebi
    budalast i čudno drag.

    Noću,
    kad gledaš u nebo,
    i ti namigni meni.
    Neka to bude tajna.
    Uprkos danima sivim
    kad vidiš neku kometu
    da nebo zarumeni,
    upamti: to ja još uvek
    šašav letim, i živim.

    o umiranju imam toliko toga da ti kazem…ali jedno je sasvim sigurno

    Ono sto ostaje uvijek ljubav je

    Ljubi te pile

Komentariši