Nikakvo cudo, ipak je April.
Juce je Sunce usijalo jedno 50 puta i zatim se zaklonilo za oblake, pa je kisa pocela da pada, pa je prestala, pa su oblaci nestali, pa je opet izaslo Sunce…a ja osim sto sam morala da vozim, glavno mi je bilo ono natakari suncanice, skini suncanice, natakari suncanice, skini suncanice…
To me pravo nerviralo, jer nije moglo bez suncanica kad Sunce usija, toliko je bio neki jak odsjaj, valjda od mokre ceste.
Eh rekoh, baba, baba, dosadna si i ti i tvoje huke i tvoje muke 
Dosadno je vala, ako za odmor bude ovako necu vala ni prozore prati, nit cu cvijece saditi Landohanit cu i dan i noc i smijati se babinim hukama i mukama
Nisi valjda odmor namjeravala provesti perući prozore?
Nisam bas 😀 ali imala sam namjeru da ih operem da imam bolji pogled dok landohanim na krevetu gledajuci van, to je neka moja bolest, prozori moraju biti cisti za cist vidik 😀
To mi već ima smisla.
Ima, ima 😀
E oja draga….i mene malko smori ovo sad- jučer krasan dan sa suncem, uradila puno posla vani a sad,čitav dan kiša..i samo sam pospana…a ti, odmaraj uskoro, ;o))
Hocu draga, nedaj se i misli samo pozitivno, lijepi dani su na pragu 🙂
Svakako da su :o)