Znate sta ima novo?

Odoh za koji dan na koncert Deep Purpleta po treci put.

Zadnji put je bilo u Sarajevu u Novembru 2007 sa mojim Kostrom, al sad odoh ne radi sebe vec radi toga sto zelim srcem i dusom da osjetim ovu pjesmu za koju se nadam da ce je odsvirati.

Nadam se da ce mi biti poslednji put.

Koja ustvari budalastina gledati jednu te istu grupu par puta?

Pa nije uopste.

To je vise od budalastine, to ti je vise od toga.

Zivot, moj put, sanjarenje i zelja biti tako blizu muzici i onome za ono sto nas muzika veze.

Prvi koncert me vezao za moju pubertetsku ludost, drugi za moju veliku ljubav, a ovaj treci ce me vezati za vrijeme, ovo vrijeme koje prolazi i iskreno se nadam da je to moj zadnji koncert od Deep Purple, jer je vec vrijeme da i oni nadju svoj mir i ne sviraju nikad vise uzivo za bilo koga.

A pogotovo ne bez Blakmureta i Lorda.

Al ova pjesma , kad bih ja zivila i hiljadu godina, nasla bi kod mene svoje mjesto u mom srcu.

 

Jer uz ovu pjesmu….tacka, tacka, tacka…to ostaje samo u mojim i njegovim mislima.

Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

1 komentar

Komentariši