Bez naslova

Ali ja bih sada da pricam o Amy Winehouse.
Od kako je mrtva nikad nisam zelila da pricam o njoj na blogu, jer to …
Znala sam da ce ona umrijeti.
Stvarno sam cekala svaki dan da jave da je mrtva.
Znam kakvim je zivotom zivjela, ali srce mi je puklo preko pola kad sam cula tu vijest.
Takodje znam da ima dosta raje koja misli da je sama sebi kriva za svoju smrt,
ali odakle mi znamo sta se uopste desavalo u njenoj glavi,
 sta je osjecala i kako se osjecala.
Ja je ne krivim nizasto.
Volila sam njen stil, njene nasminkane oci i naravno njen smisao za muziku.
Bila je to lijepa djevojka i na svoj nacin posebna.
Jako talentovana, jako prepoznatljiv glas.

Jbg, eto vidite da njoj nisu bili milioni potrebni da bi bila sretna.
Ja mislim da je bila jedna od onih neshvacenih genijalaca koji nisu mogli da izdrze taj neki pritisak koji je vremenom postajao sve veci.
Eto, pogledajte sta se desilo sa Hendrixom, sa Joplin, sa Morrisonom, sa Elvisom, sa Bonzom,sa Kurtom…
Nemoze svako biti u tom biznisu tvrd ko Lemmy Kilmister, snazan kao Tina Turner i Joe Cocker
ili Mick Jagger…

Amy jednostavno nije imala srece.
Navukla se na alkohol, drogu i to je bilo ustvari to.
Njoj je bila vec potrebna pomoc nakon uspjeha njenog drugog albuma"Back to Black"
Da je tada dobila podrsku mozda bi imala neku sansu.
Koncert u Beogradu je bio njen zadnji krik za pomoci.

Da, cinjenica je da je umrla od 4,16 promila alkohola u krvi, prije toga imala je i zdravstvenih problema radi droga i svega onoga kakav je bio njen zivot, ali ja i danas dan mislim da je ta
osjecajna djevojka umrla od slomljenog srca, a droga i alkohol su samo ubrzali citavu proceduru.