Ima dana kada se osjecam kao mala plava riba u velikom strasnom okeanu.
I danas je taj dan.
Bio je i juce.
Osjecam se kao Dory iz crtanog filma Finding Nemo.
Zaboravljam koji je datum, zaboravljam koji je dan, zaboravljam koliko je sati, sve zivo zaboravljam, totalno sam smotana, al na neki nacin sama sebi smjesna i radim samo neke gluposti.
Onaj ko radi gluposti ima samo gluposti u glavi
I jednostavno plivam i plivam i plivam i ima da se naplivam dok ne prodje ova moja faza…neznam koliko ce jos dugo potrajati…ali volila bih nekako da traje do iduce godine!
Mozda samo tako uspijem da prebrodim svoja dva najmrza dana u godini,a to su 31.12 i 01.01!!!
samo nemoj da zaplivaš leđno 😛 😀
😀 haha necu…
heheh
pridruzujem se jatu 😉
Nisi sama… ponekad imam osjecaj da mi je mozak utrnuo :p
Kazu da ribe pamte samo 7 sekundi 😀
Welcome shizy:D
Znaci iskrena i tu nas ima vise:D
Eto morphi istina je, znam po sebi:D
dobro je dok su faze:)))) zamisli da je trajno, mrzim ta osjecanja jer sam neefikasna 100%…
Ja mislim da je samo faza:D
Ni meni ova euforija ne ide od ruke, bukvalno udahnem, zaronim i samo čekam da prođe, samo čekam da prođe, samo čekaaaaam….
Samo čekam da prođe, samo čekam da prođe, samo čekaaaaam….
🙂
Ma kud nađe nju kao usporedbu? ;o))
Pa zato sto mi je draga i sto me podsjeca na mene:D
To je stvaran svet oko mene, dok stojim u kilometarskom redu da uđemo u tržni centar, dok čekam u kilometarskom redu na kasi, dok me svi euforično pitaju gdje ću za Novu…i zato samo čekaaam….