Pusti!
Samo tako ces imati dvije slobodne ruke.
Dugo vremena mi je trebalo da svatim to.
Shvatila sam i odkako za to znam osjecam se u srcu mnogo snaznije.
I dok ovako odmice jos jedna godina ja znam da je bilo pametno napraviti taj potez.
Putevi su otvoreni i vode me do cilja.
Ucinit cu najbolje od toga sve dok zivim.
I dok gledam u sivilo ovog dana razmisljam da nisam bila pogresna ja, vec njihova laz.
Mozda su oni jako dobri glumci, ali uvjek nekako zaborave da im nikad nisam gledala samo u celo vec u to sto je iza njihovog cela.
Iako je tesko, ja necu nikad nista reci.
Znam da ce istina doci do mene kad-tad.
I sa osmjehom na licu cu znati da su ipak bili jako losi glumci.
Ps. ovo je meni jedna od drazih od Atomaca.
🙂
Covjek se uci dok je ziv… 🙂
ko te sad slago zeno? 😀
Ah zeno, to je jedna jako stara prica…ali ponekad ispliva na povrsinu…