Pogresno je misliti da se place od bola, tuge i patnje.
Place se kao prvo radi toga sto se pojavi strah u covjeku, mislim da je to sasvim normalna pojava, neka vrsta nekog odbrambenog stava.
A kao drugo mislim da kad covjek dodje u ruznu, tuznu, nezgodnu situaciju place najvise od muke zato sto zna da ispred njega stoji jedan dugacak put gdje se mora mnogo snage dati da bi se sve to prebrodilo, prebolilo ili zaboravilo.
Et zasto mi ljudi placemo, od mrzovolje, zato sto nam se mrsko boriti sa bilo cim.
Najgori slucajevi su oni koji imaju puno peha u zivotu pa im se desavaju non stop neke ruzne stvari.Kod njih je muka ogromna.
Nego, ja sam bila pokusni kunic vec dugo godina za tuge, patnje i bolove i znam o cemu pricam.
Semsa Suljakovic bi sad ovako rekla:"Da su suze biseri bogastvo bih imala, da je tuga kruna kraljica bih postala"
Et tako i ja sad na kraju mogu reci.
Jah, znam, vama je smijesno sto ja pominjem sad Semsu Suljakovic, ali znate sta?
Ta zena je pjevacica za koju mogu reci da dobro radi svoj posao.
Nije ona jedna od ovih Turbofolkerskih kurvesina, koje misle da znaju da pjevaju.
(Wow, tesko je stvarno izbaciti napuhane sisurine, izvaliti guzcetinu i obuci neke porno stikle, jos kad neko kaze kako slusa C… , (posto necu njeno ime da pominjem na svom blogu, jer mi se gadi na nju) bude mi stvarno mracno pred ocima.
Nego, da se vratimo tugama, patnjama i bolovima.
Ne valja sve to , jako je ruzan taj osjecaj, ali ponekad nije sve to lose, jer nauci covjeka nekim pametnim stvarima.
Pa sad…
Mene je naucilo tome da je osjecaj muke gori nego bol, patnja i tuga i zato cu pokusavati da se kanim svega toga.
Sto vise to bolje;)
