Sjedim jutros u tramvaju i putujem na posao bez imalo losih misli.
Stavila sam radnu torbu preko nogu i citam odusevljena svoj dragi casopis Maxi.
Tramvaj je prepun putnika.
I tako mi putujemo,ću,ću,ću
Sunce sija,ja super raspolozena,radni dan moze da krene.
Na jednoj stanici ulazi mladic i ide meni u susret i pokazuje mi na moju radnu torbu.
Braco draga,kad sam ja pogledala ima sta i da vidim
Mora da je nekakav sejtan usao u moju torbu i otvorio flasu vode od dva litra
U svakom slucaju flasa otvorena i pola je iscurilo u moju torbu,sve stvari mokre,sva sreca da sam imala maramice pri ruci.
I sve to i nebi bilo tako lose da nije ispod mojih nogu bila ogromna lokva vode
Opet sam uspjela da se blamiram do kože.Bravo zeno,bravo!
Da je Laka bio nekim slucajem tu reko bi mi da sam se upiskila!
Naravno kod mene obrazi crveni ko crvena jabuka,svi gledaju u mene,a ja kontam sto bi bilo lijepo da me sad nesto katapultira na van,samo da nestanem.
I sto mi je najvise krivo ja to uopste nisam primjetila
Oke,hajd super da se meni to nije desilo vi nebi imali sad cemu da se smijete.
Ipak,ima nesto i pozitivno i svemu tome.
Iako mi je skroz sve to bilo neugodno,ja sam bila ponosna na sebe da ne pijem Colu,Fantu i ostala slatka sranja,jer zamislite kako bi onda sve to izgledalo?
U svakom slucaju slipavo
Ps.poruka dana:
Provjeravajte svoje flase koje nosite u torbi
Hahaha, smanji dozivljaj s velicinom boce :p
a šta je bilo s momkom? to si ispustila :))))))
Ma jok,meni toliko vode treba:D
Sa momkom nije bilo nista,produzio je dalje:)
zapamtio. to u vez flaša. 🙂
Eh neka si,mozda bude nekad korisno:)
Znam kako ti je. Ja uvijek imam fobiju da će se flaša nekim čudom otvoriti i da ću zateći bućkuriš u torbi :/ Koma brate.