Turkizni sal oko moga vrata.
Gledam u svoje ruke.Na noktima je crvena boja.
Razmisljam o toj šašavoj kombinaciji boja i jos je šašavije da sam oduvjek to volila.
Neznam zasto.Mozda mi se svidjelo kod faraona.
Zatim posmatram neko drvo i sigurna sam da sam prva koja se zapitala zasto to drvo stoji bas tu i zasto tako izgleda.I ono izgleda sasavo,malo,sicusno i gola krosnja mu je okicena sa par nekih sijenica koje se svadjaju,zadirkuju,sapucu.
Nisam bas sigurna da li sam i ja razumila zasto to drvo stoji tu.
Misli su krenule dalje da se preljevaju,onako sasave i bezvezne,pa zatim pomisli da bi bilo dobro da mašem onom zubatom Suncu koje ne haje za mene danas,ali to ne uradi,jer sta ce pomisliti prolaznici koji me i tako sasavo gledaju?
Ulice.
Trotoari.
Mah, poznajem ja sve to u dusu.Znam cak i kako disu.
Danas su mi tako tijesne sve ove ulice i žuljaju me.Mrzim ih.
Sve bi to puklo kad bi samo ja zazelila,al necu to.
Nemam snage,treba mi vazduha i udisem plucima do neba,jer da to neuradi ugusila bih se.
Do vraga nek ide danas sve!
Onda se smirim i pomislim da su ove misli pametnije nego onaj ko ih pomislja.
Sve u svemu,ja nisam danas pametna.
Nisam bas sigurna da li mogu biti i ove misli pametne.
Dosla sam kuci i sve je tako prazno.Pepeo od cigarete je jos uvjek na svom mjestu i prljave su soljice od kafe.
Spustila sam sal na stolicu.
Gledam u ruke.
Puko je mali nokat na lijevoj ruci.
