Pomalo radim i jedno i drugo.
Nekad nemam vremena ni za jedno nit za drugo.
Ponekad pozelim da ne pisem ni dnevnik,nit blog.
Trazim razliku,razmisljam i opet na kraju znam da nebi vise mogla bez toga.
Volim miris starog dnevnika u kojem se cuvaju tajnice,karta proslog koncerta,poneki cvijet,razlivena tinta…
Volim blog zato sto ima puno ljudi tu cija su mi misljenja znacajna,sto mogu doci kad pozelim,sto mogu dici notu na blog koja mi se trenutno slusa i sto je mogu podjeliti sa vama…
Nisu uopste slicni taj moj blog i taj moj dnevnik,ali jedno imaju zajednicko.
Puno gramatickih gresaka.Boli glava.(I ko prizna pola mu se vec oprostilo.)
Da li je to razlog prestati pisati?
Jok.
Sad stvarno neznam zasto ja danas mislim na to.
Mora da je iz tog razloga zato sto nemam sta drugo da mislim.
Teoretski,povremeno…
ja cesto pravim permutacije ali to sam JA. Neka gresaka one su dio tebe.
Ma jeste to tako,ali moglo bi se to malo da popravi:)
sto vise pises, manje ce biti gresaka:)
Onda moraš angažovati nekog majstora da to popravi :~)
uzmi papir i 100 puta napiši: “neću više raditi gramatičke greške”
:))))
Ola 😉
Ma koga cu dragi cosmo?:)
U pravu si Gracia:)
Ola Iskrena:)