Histericna zenka

Uze sakom onu secernicu sa stola i baci je citavom snagom koju je imala u sebi.

Za njim.

Pukla je u drveni stok vrata pored njegove glave.

Za sekundu se razbi u hiljadu malenih komadica .

Ostao je ukocen gledajuci u pod rasuta kristalna zrnca secera iz kojih se naziralo svjetlucanje ostrog razbijenog stakla.

Nije mogao ni najdubljim trenutnim razmisljanjem da dokuci zasto je mogla tako nesto da uradi.

Zatim je digao glavu i pogledao u njeno suzama okupano lice.

Stajala je gorda,ali ipak u dusi slomljena…bol i tuga bili su duboko zarezani u njenim lijepim uplakanim ocima.

Imala je osjecaj da polako gubi snagu,noge su pocele da klecaju,pala je na koljena,a zatim su joj zadrhtale mekane usne…

Jedvacujno je progovorila i ispustila sledece rijeci iz svog napacenog tijela…

"Idi,ali reci mi molim te zasto,zasto ides od mene"?

A on je mrtvo hladno pogleda i rece:

"Ali draga ja odo samo da kupim hljeb"

Kad ovako razmislim nebi bilo lose da nastavim sa izmisljanjem ovako nekih lijepih pricica,mislim da ja to dobro znam i da mi dobro stoji

Inace zelim vam jedan lijep i fin dobar dan.

DOBAR DAN!

 

Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

14 komentara

Komentariši