Dragi moji mnogopostovani desperadosi:)


Mnogo vremena sam bila izgubljena u svemiru.

Trazila sam srecu i zadovoljstvo u srcu,trazila sam nacin da prebrodim teske dane u svom zivotu,trazila sam sebe.

Koliko god da nisam nekim ljudima odgovarala  kao ovakva kakva sam,ja sam i pored toga ne zanimajuci se za te ljude koji su mi spretno podmetali kuke ipak uspjela izboriti.

Uspjela sam izroniti sa dno dna na povrsinu.

Znam da me i mnogi ljudi nisu volili na ovom blogu,

jer sam imala uvjek  svoj stav i nisam od njega odmicala ni sekunde.

Bilo bi i suvise glupo traziti od ljudi da vole nekoga koga ne mogu voljeti.

Ali ja sam jednostavno u dubini svoje duse i svog srca uvjek bila ja.

Znam da sam mnogima isla i sa svojom muzikom na zivce,znam i da su me mnogi ismijali hiljadu puta radi mog loseg pisanja,radi toga sto nisam pismena,radi toga sto sam cesto bila tuzna,radi toga sto sam trazila u mnogim stvarima utjehu.

Nasla sam je mnogo puta,evo,upravo ovdje.

Vrijeme u kojem sam bila na ovom blogu je bilo jedno lijepo vrijeme za mene.

Za vise od tri godine upoznala sam dosta finih ljudi na ovom blogu.

Bilo je smijeha.Bilo je muzike.Bilo je druzenja.

Drago mi je da sam neke osobe live upoznala.

(Veliki pozdrav za Sarajevo)

Voljela bih upoznati jos puno vas.

Jbg,nekako sam srasla sa vama,jer ovaj blog je za mene bio kao ne placeni posao,

a nisam nikad ni pomislila da mi je sve to bilo mrsko pisati.

Vi ste mi bili moji blogger kolege i kolegice.

Pravilo mi je veliko zadovoljstvo imati vas za favorite,citati vasa razmisljanja o pogledima na zivot,o spremanju jela,o ljubavi,o umjetnosti,o politici,o svemu…

Takodje mi je drago da nisam nikad skrivala svoje osjecaje i da sam pisala onako kako se osjecam,onako kako mislim.

U koliko sam nekad nekog od vas uvrijedila zelim evo da se izvinem sada.

 

Ja sada cvrsto stojim na zemlji svojim nogama.

Moje noge vise nisu staklene.

 

 

Cesto puta cu gledati u nebo i mislit cu na vas.

Svi vi koji ste bili medju mojim favoritima dobili ste posebna mjesta na mom nebu.

Postali ste moje zvijezde i zvijezdice i svaki put kad vas pozelim znat cu da ste tu.

Vi nikad necete biti izgubljeni.

Iz mog velikog srca.

U mom velikom srcu.

Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

7 komentara

Komentariši