Nepočin-Novi dan

Ja mnogo toga neznam,ali jedno vrlo dobro znam.

 

Znam da padnem ko niko.Hiljadu puta.

Znam i da se dignem ko niko.Hiljadu i prvi puta.

Neznam šta bi trebalo da se desi u životu da više nemam snage da ustanem.

Ja ću se uvjek boriti,jer svaki novi dan donosi nove šanse.

Otvara nove sfere,pruža nove poglede.

 

Ako se nekim slučajem bilo kome kao ovakva ne sviđam,zna se gdje je zidar ostavio rupu.

Izvoli vani iz mog života,

sasvim nemilosrdno to velim,nisam ti počinila ništa loše da me tako gaziš.

Jedna stvar će ipak i dalje da mi ostane jedna velika enigma.

Ako se nekim slučajem jednog dana ne dignem,

mislit ću o tome kako su mi ljudska bića ostala najveća tajna.

Da li možda iz tog razloga što misle da ako se o njima mnogo toga nezna da će više vrijediti?

Neznam.

Ma znam.

Dosadilo mi je više biti dobra prema ljudima.

Naivko.

Davati,pružati,dobro činiti.

Na kraju ipak biti pička.Neshvaćena.

Izgledati kao hinja,vrtiti se po tuđim mozgovima kao licemjer.

Izgledati kao prosjak koji moli.

Naivko,pička,hinja,licemjer.

Sve jesam,ali ni zašto nikoga ne molim.

Najmanje za shvatanje mene.

 

I još jednu stvar dobro znam,mada mnogo toga neznam.

Kanite me se vi bjednici sto sebe nazivate ljudima.

Neglabajte više moje dupe.

Ne unosite u moj mozak tu činjenicu da je čak i vaše merde bolje nego moje.

Da bolje izgleda i da se bolje iz njega puši i da bolje miriše.

Jer majku mu,ako vi ne znate,znam valjda ja da i ja nečemu vrijedim i da moja gledanja na svijet nisu bas toliko glupa,pogrešna i blentava kao što ponekad izgledaju.

 

HOCHACHTUNGSVOLL!