Burad


 

Kad bih ja bilo kojim slučajem bila kurac u bilo čijoj ruci izvukla bih se iz nje ko puž.

(opet lajem)

Opet sam prošla kroz par bitaka,

pa uzimam sebi pravo da lajem.

Oke,ipak neću više lajati,jer sam skontala da je pametnije u ovako nekoj situaciji zapjevati…neznam šta bih da pjevam,istrošile se i moje note.

 

Neću pjevati,al ću vam zato ispričati jednu pričicu.

Pošto sve vi,bit će ko vama gratis.

 

Bio jednom jedan Mister Nothing.

Taj lik je mislio da ima pravo nad mojim životom.

Mislio je on to dugo godina.

Pretrpila sam dosta primitivnih prijetnja od njega

(ono tipa kao prerezat ću ti grkljan kad te vidim i tako to)psovke da te glava zaboli(neznam odakle ih vadi) i milion drugih pokušaja poniženja mene…

Davno sam ja pobjegla od svega toga,ali pošto živimo u modernom vremenu on je počeo da šalje prijetnje putem poruka.

Svanuo je ipak dan gospodnji kada je Senjorita osjetila da je pala ta poslednja kap u bure vode i prelila sve.Otišla je u muriju i prijavila ga.

Murija je njemu otišla da ga opomene i ako ne prestane s tim bit će mala kaznica od 250 eura i svaka sledeća prijava ide po 250 eura gore.

Senjorita je sada jedna mirna žena,a Mister Nothing za sad više nesmije ni da zucne.

Jest da hodam ko bulldog ulicama,ali vrijedii to,svi mi se sklanjaju s puta.

Mister Nothing je neuračunljiv i vjerujem da je u stanju svašta uraditi.

Al naće se i za to lijek.

Ja znam Karate,haaaaaaa sa:D

(Ps.slijedi novi broj mobilnog)

 

Priča II.

Poslala sam Hopića u pizdu materinu.

Zasro je da se ne može gore zasrati.

Neću ja to njemu tako lako moći oprostiti.

(kad bi zbog Hopića brojala burad,obogatila bih se njima)

 

Priča III.

Od ovog silnog razmišljanja i problema u zadnje vrijeme imam stresa i na poslu.

Stres u velikim dimenzijama.

Gdje god da krenem u ovom gradu neću ništa drugo naći osim radova na putu.

Dolazi mi na trenutke da pošutam sve nogom i dam odkaz.

Al pošto sam ja obična radnička klasa meni je za sad samo šutiti i gutati knedle.

Samo neznam dokle još,pošto bi i tu vrlo brzo mogla kap da prelije bure.

 

Priča IV.

Zdravlje nula(0)

Svašta me spopalo pa se liječim.

 

Priča V.

Ja vazda živcima vičem“živci zbor“,a moji živci drhte ko sutlija.

 

I hajd sad ne budi ko puž!

Osjećam se trenutno ko puž koji posjeduje puno  buradi i u njima puno vode i čeka poslednje kapi.

 

Mogu svašta da pretrpim i oprostim i zaboravim,

ali uvjek osvane dan gospodnji kad Senjorita dobije svoju žutu minutu.

Ja imam vremena +još puno konja za utrke.

 

 

 

 

Senorita Bandida
Imam pištolj u džepu, peng, peng 😎

4 komentara

  1. hahaha,
    pa jes, ko ono ma tiš meni prijetit pizda ti..
    nastavak 🙂

    ja sam kad sam bio mali fantaziro da budem plaćeni ubica a`la leon. pa sad..
    nekad je i vrijeme zapocet karijeru 😛

    samo ti piši..
    i ja se jadam svome, kad neam gdje drugo 🙂

    pis

Komentariši