U lice mi se smiješ,a u moja leđa zabijaš mi nož? Koga lažeš?


Najgora ljudska osobina je bezobzirnost.

Kod nekih ljudi je konstantno tu prema drugim ljudima,ali postoji još gori oblik bezobzirnosti.

Kad se ljudi sto godina poznaju gubi se ona vrsta respekta koja vremenom prelazi u ogromnu bezobzirnost.

Dal to bilo prijateljstvo ili možda veza ili brak,svejedno.

Kada bi pokušali da razjasnimo tu situaciju i kad bi je rasturili u male komadiće to bi odprilike ovako izgledalo:

“Ja tebe dugo znam i zato mislim da ne trebam više da te poštujem!

(Kratko i jasno rečeno.)

Ne uzimam obzira prema tebi,jer znam da se ne možeš na mene naljutiti”

 

Samo da se zna,ja tako ne razmišljam,jer razmišljam suprotno od toga.

Baš zato što te dugo znam uzet ću,koliko sam svjesna da mogu,obzira prema tebi.

Priznajem,nisam ja cvjećka,griješim i ja mnogo,ali znam da bezobzirnost boli i kako ne želim svjesno da je prema bilo kome uputim,tako ne želim da je neko uputi prema meni.

Neki ljudi su svjesno bezobzirni,bezobrazni,zaljubljeni u sebe same i takvi ljudi neznaju šta je karakter,ljudskost,poštovanje…prema čovjeku,životinji pa čak i prema onoj biljci!

Sve u svemu,da se znalo kakvi će se sve karakteri rađati,nekima bi definitivno bilo zabranjeno da se rode.

Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

9 komentara

Komentariši