Zašto nekad baš tako prolazi vrijeme?

Zašto?

Zašto sad razmišljam o tome?

Pa valjda zato što sam insan i zato što mi je žao čuti kad neko nastrada i kad neko pati.

Sto hiljada ljudi je neki dan nastradalo.

Potres,Haiti.

Nedavno su poplave u BiH smakle mnogim ljudima krov nad glavom.

Neka je laka crna zemlja svim nastradalima koji su poginuli kad se desio taj užasni potres.

Za preživjele vjerujem da će doći humanitarna pomoć.

A šta će biti sa ljudima u BiH koji su izgubili zbog poplave toliko toga?

Ko će njima pomoći?

Kad se bude tražilo od vlade reći će da je nestalo para i da nema odakle da se pomogne.

Jest vala lijepo danas biti političar u BiH!

Smakneš fino lovu,vozaš dobro auto i još budeš plaćen za svoj lopovluk.

Kao takav nemaš kad da misliš na narod koji je u nezgodi.

Ma zašto bi mislio?

Ode onda jedan dobar godišnji odmor!

 

Sve u svemu žao mi je osoba koje je pogodila ta čitava nesreća.

Razmišljam i šutim i zahvaljujem se svim većim silama za svoj život ovakav kakav jeste.

Kad samo razmislim koliko teških sudbina ima znam da je moj život ba beg,king,hadžija!

Nikad više neću kukati nad svojim životom.

Imam krov nad glavom i imam šta da jedem.

Sačuvat ću  ovo svoje srce ovako kakvo jeste i dušu i osjećaj za ono što je bitno u životu.

Da ikako mogu pomogla bih svim tim ljudima,ali nemogu pomoći nikome od nas,ko što bi dobri stari Štulić rekao.

 

Klima je sjebana skroz.

Treba možda prvo njoj pomoći.

Kako god,nikad se više neće vratiti oni snjegovi koji su padali kao tad u onoj Bosni u kojoj sam odrasla i nikad se više neće vratiti oni snjegovi koji su bivali meni do koljena.

Od Novembra do Februara moje sanke su tad bile very bizzzzzzzy.

Da!

I zato sam zahvalana!

Da!

Prolazi vrijeme!