Ko što bi Turci rekli “PARA JOK”!


Meni to više nije nimalo smiješno.

Ja znam da je lova tu da se troši,

ali kod mene se lova nimalo ne može da zgrije u džepu.

Poslije šljake odem da kupim sebi džemper.Trebao mi.

Uz  to sam kupila i naušnice i samoljepljivu traku.

To stvarno nije bilo potrebno,bar ne danas!

Zatim odem u drugu trgovinu da kupim samo voća i povrća,

ahaaa,jeste,izašla sam iz trgovine sa voćem i povrćem,buketom cvijeća,nekim yogi čajem i hiljadu nekih drugih džidži midži stvari koje mi uopšte nisu bile potrebne.Bar ne danas!

Dođem kući i kažem sebi da sam stoka najveća na svijetu i da mi se trebaju zabraniti pare svih mogućih vrsta,papirne,gvozdene,u obliku kartice.Sve,sve,sve!

Ne stigneš ni piksa izgovoriti,a ja to već sve ozobala ko dabar drvenu branu.

Ok.Evo javno priznajem.

Ovisna sam da trošim lovu.

I danas sam sebi rekla da ću sama sebe za guzicu da ugrizem,ako ovako nastavim.

Zato ljudi moji,pomozite mi u ovim teškim psihičkim trenutcima odvikavanja.

Šaljite lovu please

 

A sad nešto drugo za kraj.

Kaže meni juče moja stara da muško i žensko mogu biti prijatelji,al samo po guzici.

Čudno je onda to neko prijateljstvo.

Kako ga nazvati?

Ako dodiruju jedno drugom guzicu guzicom onda bi ja to nazvala guzlačenje

Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

8 komentara

Komentariši