Čudo za tri dana

Okrenuo se na desni bok.

Disao je ravnomjerno i mirno.

Ležala sam pored njega.

Rukom sam prelazila preko njegovih leđa.

Zavlačila sam svoju ruku ispod rukava njegove maje i sa prevelikom željom dodirivala njegove miške.

Dirala sam ga po kosi.

Doživila sam je kovrdžavu,gustu i mekanu pod svojim prstima.

U tami.

Neodoljivo me podsjećala na krzno nekog planinskog ponosnog ovna.

A zatim sam ga mirisala punim plućima.

Miriše na cvijet badema.

Miran je ko jagnje dok tone u san okrećući se prema meni.

Spušta svoju ruku na moje rame i u polusnu prošaputa nježno jednu riječ.

…Ljubavi…

 

Iduće jutro je bio jedan novi dan mog novog života.

Otišla sam tada ko čudo za tri dana.

 

Leba i Soli moja ljubavi.

I ništa više.

Samo toga nama treba.

 

 

Hoću da me naučiš da plačem kao reka.
Puna blage magle i dubokih obala.
Jer svi tvoji pogledi postadoše lažni,
al za mene još uvek tako bolno važni.

Ponekad ja razmišljam, teško mi je mnogo.
Jer ja te volim,volim, ljubavi moja.
Otišla si tada, ko čudo za tri dana.

Sada i na ulici zdravo mi ne kažeš.
Kao da se ne znamo,kao da smo tuđi.
Hteo bih još jedan novi dan i tvoj glas.
U kosi tvojoj da potražim spas.

Ponekad razmišjam, teško mi je mnogo.
Ja te volim, volim, ljubavi moja.
Otišla si tada, ko čudo za tri dana.

 

Mala je moja riječ,za sve ove godine.