SHIP OF FOOLS II.

Et,ljudi dragi.

Ja da sam na vašem mjestu ja se nebi više brinula ni zašto.

Kaže ona neka priča da kad umreš odlučuje se gdje ćeš,dal u pakao ili raj.

Ja neznam šta tu ima da se odlučuje kad je sve čisto ko suza.

Halo ba,mi živimo već u paklu,zar može da postoji još veći nego što je ovaj?

Al eto,čovjek je stoka navikne se na sve pa i na ovaj pakao.

A čula sam neki dan pravo jednu dobru stvar od druga Cosma.(pozdrav usput ogroman)

Veli on da se čovjek navikne na sve,a kad umre navikava se samo na zemlju.

I vrijedna mu je para ta izreka.

I zato ljudi dragi navikajte se još dok ste živi na ovaj pakao,a kad umrete bit će sve lakse.

Tako i meni sa vama skupa.

Neka nam je laka zemlja svima kad pocrkamo jedan dan ko tvorići.

Ko da će se nešto značajno desiti kad nas više nebude?

Hoće,al kurac!

I dalje će spolni ograni da produciraju samo obično sranje!

Par dana će nekome da curi nosina i suze liju i onda će nas samo predati zemlji ko da nas nikad nije ni bilo.

I ako se mi zbog toga rađamo da živimo u džehenemu,jebo ti onda nas.

Evo li Evo jebem li ti prokletinju što je u sebi nosiš za tom jabukom.

 

Ou,ou,ou odakle potiču sve ove ružne misli ?

Pa kako neće kad me većinom okružuju samo sebični demoni.

Al nema veze,našla sam ja svoj raj u ovom paklu.

Sjetila se ja da hoću da budem jedna blaga i fina demonica dok sam živa.

A kad me zemlja poklopi,hoću se odmorit,aman jarabi.

 

Kad se vratim pičimo dalje sa ship of fools III.

 

Pees: da vam i to ispričam nabrzinu za kraj.

Nađe juče moja e-gitara novog gazdu.

Poljubi je ja na rastanku.Jesam budala.

Meni mati uvjek kaže:“treba tebi ćero gazda“i zato ću ja nju sad da poslušam i odo i ja tražiti sad sebi gazdu dole u onom donjem sloju pakla u onoj otrcanoj gradskoj staroj disco rupi.

Hvala spasitelju svjetova na mojoj ludosti.

Amin i sretna vam Nova Godina!

U paklu…