San je ogledalo koje je ispred mojih očiju svaki dan tu.
San je volan što držim u rukama skoro svaki dan.
San je on.San si ti.San smo mi.
I tako dok sanjam nikad nemogu prestati da mislim da vidim svjesno.
Sa svih strana znam da dolazi glas koji kaže voli me…
Ja volim…
Al de ljudi,volite vi malo više.
Ja sanjam.
I neznam dal da poželim da prestane taj san.
Neznam više kako ljubav da nazovem.
San ovog svijeta koji kruži slučajno tu?
Al de ljudi…
Eh kad bi svi u sebi i u svojim snovima nosili ljubav,pa na šta bi ličio ovaj naš svijet?
Na običan san?
Ja nisam obična i moje ruke to sigurno nisu.
Ja imam san da se vratim svojoj kući,a znam da nikad to neću.
…poklonio bi život da pređem stari most…
Nego…
…Ooo kako ste ljudi moji?
Hajde da vas bar neko to pita nakon svih ovih sjebavanja koja nam počinjavaju.
Ha ja.
Stranče,dobro veče!
večer! 🙂
Dobro vece i svako dobro od srca zelim:)
hvala. također! :)))
jel ovo ona “ja sam sâm u svojoj dzoji, gledam neki truo svet…” 😀
devendra:)
Arhi jeste to je ta legendarna:)