Slatki snovi

Svaki dan koji je prosao u mom zivotu mene je ukleo.

Za sve ono za sto sam znala da je sveto,a ja sam ga samo tek tako gledala.

I ja sam zajedno sa zivotom uklinjala sebe za ono sto sam znala da mogu ja i vise,

a nisam to uradila.

Jednom davno,cini mi se u nekom bivsem zivotu,pukla je u meni zica.

Ja sam znala da je bolje da se od svega ogradim i da svako za sebe mora da nadje put.

Jer…

Bezvrijedno je učiti i zbog  tuđih grešaka.

 

U kasni suton noci spustila sam se niz stepenice i otvorila sam vrata.

Sve je mirisalo na svjeze pokosenu travu i pozdrave sa Juga.

A ja sam se sjetila frizby cokoladice u plavom celofanu i toga kako ne postoji rijec kojom moze zivot da se opise!

Da,ona ne postoji.

 

Udahnula sam duboko Junski povjetarac i pomislila da je mozda on jedan i jedini ovog 23.Juna i da se nikad vise nece desiti nikome kao sad meni.

A onda sam ipak zasigurno znala da nista u ovom svom zivotu nisam pogresno uradila.

Neka sam odlucila da idem ovaj svoj put.

Znala sam po prvi put kako pravi Eremit mirise i sta osjeca,sta misli i sta zeli.

Definitivno sam se pretvorila u njegovu zenu.

I pored toga sto smo sami,mi znamo da vise nikad necemo biti sami,jer mi imamo nas!

 

Uklete,zeljne ljubavi,u prelomima tastine,egoizma i nade mi smo se vjencali u svojim mislima i previse davno.

 

Znali smo da je tesko gledati na sitne stvari.

A jos previse je tesko gledati na krupne stvari.

Mozda nam je zbog svega toga i previse sve bilo svejedno.

Al i u nekom drugom zivotu mi cemo znati  da popravimo sve.

Nista u ovom zivotu nam nije bilo svejedno.

Pa ni mi sebi.

 

Ja tacno znam da nisam bila prosta,za ostalo nek mi Bog oprosti.

Ako moze.

Ja cu sebi oprostiti.