Sve što mi je nekad bilo drago postaje mi ofucano i dosadno.
Kako sam starija sve više osjećam da gubim interes za neke stvari.
Gubim interes da ležim u kadi po 2 sata,gubim interes da razmišljam o prošlosti,gubim interes da skupljam razglednice iz svijeta,mačke od porcelana,stare ploče…
Gubim interes da slušam preseravanja muškaraca kojima sam davno nekad rekla kako će na kraju sve to biti,koji mi dođu nakon nekog vremena ko gladni majmuni kad im se ko eto ukaže banana u mojim rukama.Tras,tras,lijevo,desno,gore,dole…
Opet moram da naprežem svoje glasne žice i moždane ćelije da bi opet rekla kako će biti.
Ali ovaj put štedim svoj glas i svoje ćelije.
Ja budala,jel?
Hm.
Ok,ja budala.
Gubim interes da svoje noći i dane provodim razmišljajući šta će ko pomisliti o meni.
Mogu ja sve to ponovo izdržati,nije frk,davno su mi rekli da su mi živci ko prst debeli,
ali čemu to?
Odo ja dalje za svojim životom.
Odo da nađem onu svoju čistu optimističnu dušu od prije i da nju zagrlim i da njoj budem oslonac,jer koliko god da svog dobra saljevaš u ovaj svijet nikad neće biti dovoljno.
Nikad.
Davno,davno,davno sam ja to znala.
Ali pošto sam ovakva kakva sam,uvjek sam mislila da mogu i da moram biti neka loša kopija pokojne Majke Tereze.(ne mislim ništa loše s tim,samo da se zna)
Kažem,loša kopija,jer odustajem da budem žena koja ima srca da sasluša sav taj jad i bol svih tih ljudi kojima sam oduvjek bila oslonac,kojima sam bila neka vrsta svjetlosti,koje niko nije htio da sasluša,gleda,benda.
Ljudi,fajront.
Ja odo u helać.
Time Out!!!
Ne kaže se džaba dobar i budala dva brata.
Ja sam i jedno i drugo.
Bila.
A sad sam odrasla i sad sam pametna(haha) i hvala i meni i vama što smo profitirali jedni od drugih.
Naučili smo mnogo jedno od drugih,neka nas živih i zdravih,ali evo raskršće je tu.
Ja odo svojim putem,a vi idite svojim.
Odo ja životom koji je poput pera na vjetru,umrijet ću,a nikad neću znati kako će ga vjetar okrenuti.Neznam kako je vama,ali ja sam našla svoj put.
In Memory:
Abortus mlade
Vijetnamski sindromi
Bezkućnici
Alkoholičari
Dame na ulici
Dileri
Robijaši
Usamljeni do bola
Kompleksaši
Agresivni
I mili džankaši i ex junkie`s
Bit će sve dobro jednog lijepog dana kad bude padala kiša…
Hahhahah… sjetim se serije “vratiće se rode” i dijaloga između dvojice negativaca! Kaže jedan drugom:
-Šta se ti praviš Tereza Kesovija…
-Majka Tereza!
-…doobro, majka Tereza Kesovija! :))
Sve mi ovo liči na odrastanje i kupljen sam pjesmom gospodar samoće! ;))
najbitnije je uzivati u zivotu
a na koji nacin?- to je vec stvar tvoje volje i tvog izbora
:)))
imam osjecaj da sam se i ja nekako izgubila na svojoj putanji i da mi fali zelja i interesoanje za stvarima koje su me veselile u proslosti. Sad je dovoljna jedna ili dvije, ali ustvari, nije to dovoljno, to je samo ono koliko samoj sebi pruzam.
svi mi lutamo ali na kraju opet dođemo do destinacije-valjda
Haha nasmija ti mene tankacrnalinijo,a drago mi je da te kupi pjesmom,citamo se naravno;)
Tajno upravo tako:)
Ma morgana izgleda da tako neki period svima naleti,jbg
dino i ja mislim da je to tako samo zavisi sve od puteva koje izaberemo.