Da nebi sad pričala o tome kako sam od djetinstva takva kakva jesam,meni se sve čini ipak da me tako malo ljudi razumije i onaj ko mi je tako blizak brzo nestaje iz mog života.
Od čega bježe ljudi?
Zar je jednostavno od istine pobjeći?
Nisam ja istina.
Ja samo postojim par sekundi i minuta,par sati koji se pretvaraju u dane.
Iz dana u sedmice,iz sedmica u mjesece.
Iz mjeseci u godine i godine.
Ja nisam istina,ja sam samo ono što jesam i što želim biti.
Ja sam samo ja.
Jel me neko vidi?
Jel me neko čuje?
Jel ima neko ko me se sjeća?
Kome se obraćam?
Netaknutoj prirodi?
Toliko taknutoj da ni sama više neće naći odgovor.
U sekundama.
Eh,ljudi moji,radi se o godinama.
Nisam ja neko.
Ja sam nešto.
Posebno.
Ja ću i od Mjeseca na nebu znati da napravim ljubav.
Senjora ti si diiiiivna…
Super blog! Dodao sam te u favorite pa dodaj i ti mene… PLIIIZZZZ
http://Www.ACM1899Milan.Blogger.Ba
I ostavi koji komentarčić 🙂
Sretno ti sa blogom… samo tako nastavi 😉
ma ti si savrsenstvo bez mane :))
ostani takva kakva jesi, jos od detinjstva.
Uberi koju trešnju, makar i sa zemlje :~)
e moj filozofe vt 😉
ti si ono što si i boli te ,pozz
slika je fantasticna, a i ti si takodjeR:)
otvorila sam novi blogg….pa ako hocete posjetite mee:):):)
http://christinaaguilerafan.blogger.ba/
ti su super
jes ti drago sto se nisam ozenio hahahaha…necu jos bona..cekam da ugrije