Naše duše su bile slobodne i dopunjavale su se smijehom i bliskosti.
Ko neke tračibabe cerekali smo se ljudima koji su nas čudno posmatrali.
Bilo nam je sve svejedno.
Imali smo nas…
Naše duše više nisu slobodne.
Koliko je sad sve svejedno?
Samo želim da strujanje vjetra odnese moj pozdrav miljama daleko kojeg sad šaljem sa svog prozora i nek zakuca na taj tamni prozor.
Neka razbije lance i željezne rešetke i pomiluje sjećanje na nas prvi i poslednji 1.Maj.
(Ps.Hvala još ti jednom za ovaj cd!)
A vama dragi moji ljudi želim jedan sretan 1.Maj!Uživajte!
Uvucite dobro u svoje misli,duše i pore na tijelu sve ljepote koje život pruža.
Jednom što se u životu prelijepo doživi više se ne vraća.
Ma ja radim 🙂 Kako moj muz kaze: “ako ne radimo to je onda praznik nerada” :))
Vidim baš si urijeđala s pisanjem :~)
🙂