Ohhh Kloci!!!

Sreća je sine igračka skupa koju bi ti mama rado kupila,ali nema para…
 
Uvjek sam mislila da sam hrabra,a da ljudi misle da sam tako lomljiva i nesretna.
Mislila sam uvjek da samo znam da gorko plačem kad umre mi neko drag.
Kad znam da je vrijeme oprostiti se zauvjek i znati da nikad više neću tu dragu osobu vidjeti u svom životu.
Nekome je možda neshvatljivo što ću i to pomenuti,ali mislila sam da samo znam da gorko plačem kad mi umre moj kućni ljubimac,kao onda kad je u Januaru ´08 umro moj mačak Mikael na mojim rukama i kad nisam 7 dana nakon toga mogla sebi da dođem od tuge.
I svaki takav pogodak prošao je u gorkim suzama.
Kao i onda kad sam ostavila svoj stari život iza sebe i kad sam morala da ostavim Bosnu.
Kao i onda kad sam morala opet poslije svega toga da izgradim novi život za sebe i svoje blago,kao i onda kad sam prošla kroz teške procedure pokušavajući  da objasnim  ljudima i da  shvate da nije sve tako kako oni misle i kao i onda kad sam shvatila da je ružno živjeti u iluziji 17 godina i voljeti nekoga ko te ne voli.
Jesam,ja sam bila lomljiva i nesretna,a baš radi toga sam bila hrabra.
 
Danas bi gorko plakala  da okrunim ovaj vrhunac ili kraj ove godine,ali ne zato što je neko umro koga ja volim ili što moram da pokupim svojih 7 prnja i da se selim negdje daleko ili što moram da dokazujem ljudima da griješe prema meni.
Ne!
Danas bi gorko plakala zato što je moja prijateljica nesretna i zato što ne mogu da budem uz nju kad joj tako puno trebam.
Plakala bi gorko zato što u poslednje vrijeme ima toliko puno ljudi koji su trenutno nesretni, koje ja volim,a znam da nemogu da im pomognem.
Plakala bi gorko i plakat ću gorko,jer me nije stid reći čitavom svijetu da nije mi srce od kamena i da patim kad pati onaj koga ja puno volim.
Da li je to hrabrost?
Da li je hrabrost plakati kad se nepravda nanosi nekome ko to nije zaslužio?
neznam
 
Ovaj post je haman dozvoljeno kometarisati.
Senorita Bandida
Imam pištolj u džepu, peng, peng 😎

20 komentara

Komentariši