Stojim ja tako tu.Nedavno.U podsvjesti mislim da je crveni semafor.
Izgledam kao da gledam i mislim.
Da se radilo o životu ili smrti i da me neko pitao gdje gledam i šta mislim…
nebi imala odgovora.
Totalni blackout,ali ne onaj da neznam gdje se nalazim i šta radim,već onaj neki blackout gdje sam jednostavno za par sekundi isključila mozak.
Prođe to stanje i ja dalje negdje putujem,na sami čas zaboravila koji je dan,koliko je sati…
Haman da namjerno zaboravim.
Napokon dođem kući i skontam da sam ljuta na svoj posao.
Pa jebo te više život,zar je ovo normalno?
Imam neki blackout dok vozim,nekad zaboravim gdje vozim,tako i da zaboravim koji je dan i koliko je sati,a uvjek dođem tačno u minut na cilj.
Skontala sam da sam dobila profesionalnu bolest(u fol) i mislim da je vrijeme malo početi praviti se bolestan na psiho bazi.Zena dobila burnout sindrom ,jebes ga.Nek zive u iluziji.
(Pa i vi bi nakon 2340 dana vožnje gradskim busom,ali ne što ne volite da vozite bus,već što vam ljudi živce kopaju.)
Pa nek me šalju onda u školu ako ostanem bez posla.
Nebi bilo loše,jer čovjek se uči dok je živ.
Eh odo da poslušam pjesmicu jednu,evo imate i vi tu čast,pa ću onda gledati 9 ½ weeks…dobar film nema šta!
Prepun erotike,a nešto mi u zadnje vrijeme malo,malo pa sijevne erotika kroz glavu.Ah,jest mi začudo uopšte ne mislim na to.
Mora da je i to neka vrsta profesionalne bolesti koja se odvija u moždanim ljudskim vijugama.Ma garant su izmislili i za to lijek.
tebi treba odmor pod hitno
Eh bravo domacice,odkud znas?
Sad kad sam nasla tvoj blog dodje mi da kriknem: GENERACIJO!!!! 😀
Sve je tu muzika koju i ja volim, blizak nacin razmisljanja i 9 1/2 nedelja kao najeroticniji film ikada, u sta sam bas juce pokusala da ubedim pripadnike mladjih generacija 😀
Ha ha ha gdje iskopa ovu? “Šta će nama …….. kuća”
I ja se slažem odmor uzimaj pod hitno.
Bosnaexpres iz Matuzića traži šofera.
Hehe budaletino jedna,kakva ja i bosnaexpres pa da i zatvora zaglavim baveci se lopovlucima:D