Sutra je u firmi u kojoj ja radim štrajk.
Ne tražimo ništa puno osim bijednih 8 % više plate,ali eto dušmani nedaju i nedaju.
Ali neka,neće ni njihova do zore goriti.
Ja uvjek kažem sve je super i neću da se bunim,ali kad pomislim kako živci i zdravlje u ovom poslu idu onda je zaista i 8 % malo.
(Ustajanje ponekad u 2 sata noći,po kiši,po snjegu,po žegama.
Kud nam u susret svaki dan dođe neka budaletina i svaki dan nam je glava u torbi,što jest,jest.)
Mislim da je sutrašnji dan trebao već davno da dođe,ali o tom,po tom.
Da sastavim uz ovo sve jednu pričicu.Radi se o veselom Bosancu.
Danas ja u cajtnotu velikom,žurim da oprostite u ćenifu,kad ja odključa vrata ćenife,kad tamo neki čiko.Pere čojk ruke.Ja odma skonta da je to čistač wc-a.
Kažem mu „dobar dan“ i sve kontam „daj idi ba više“,a on bi i u priču samnom.
Čim je riječ progovorio znala sam da je Bosanac.Izdao ga akcent.
I on će ti meni(na Njemačkom,naravno)“nisam vas nikad ranije vidjeo ovdje,jeste li već dugo tu“?A meni samo da je da on ode i kažem „Jesam dugo sam već tu“
A on se nasmija i kako progovori kao da mi je i na bosanskom rekao:“arbajtujem ja već dugo ovdje,već četrnaest jahre,sve ja vas iz viđenja poznajem,al eto tebe neznam“
Podsjetio me pravo na Musu Pusu.
Konačno je izašao i ja onako stala u onaj wc i kontam:“Ej moj veseli Bosanac, ništa ti ovaj wc nisi dobro očistio.
Krpe nije vidjeo nit umivaonik,nit wc-školjka,a o podu i da nepričam“
Izađem ja iz ćenife,kad čiko se odmara,ko biva umorio se.Od nerada ili od ispušenih cigareta u ćenifi.Ko bi ga znao.
Treba li zaključak?Evo ga:
Svi mi hoćemo keše,a niko ili većina nas ne voli da radi.
