Neznam koji je bio dan i neznam koji joj je đavo pao na um,znam samo da mi je saopštila da je izbrisala svoj blog.Nisam bila ljuta na nju,mogla sam je svatiti,ostala je samo nepomična tuga kao spomenik koji stoji bezbroj godina tu.
Tužna pored svakog događaja koji je trenutno bio tu i nemoćna da zadržim bilo koji osjećaj, navila sam neku muziku u tom trenutku da nemislim previše.
Moja Beštija je otišla.
Kao ptica je odletila.Ostavila je važno sjećanje.
Na njen blog koji je bio ne samo lijep,već i previše snažan.
Ma ja…zbog ljubavi se rađa,zbog ljubavi se umire.
Nekad je dovoljno sklopiti oči i znati da je taj neko tu.
Ponekad je dovoljno samo znati da postoji poljubac života.
Valaj ti ćero Bibo ovo ako ti kroz ovo kažem da se vratiš?
Bibo hajde.Nedostaje mi ono gdje je tamo sve po tvom!
hvala ti, ljubi te tvoja vampirela,bestija, cruella kako god 🙂 Ali ja se vise na blog ne vracam..