Prokleti 31.Januar!

…“Sve će to mila moja prekriti ruzmarin,snjegovi i šaš“…

U ovom mom slučaju danas pada snijeg na njegov maleni grob.

Umro mi je mačak 31.Januara u 18.30.

Zaspao je u mom naručju i poluotvorenih očiju me gledao pravo u oči.

Držala sam mu šapice i čitavo vrijeme je blago stiskao moju ruku  svojim šapicama.

Suze su mi padale po njemu i samo sam ga još jednom pomilovala stavila ga na stol,poljubila ga i rekla mu:“Lijepo mi spavaj mili moj i dođi mi koji put u san“

„Volim te zauvjek mače moje milo“

I onda je dobio jednu prekodozu narkoze i srce mu je prestalo da lupa.

Zamotala sam ga njegovom crvenozelenom dekicom i stavila ga u crvenu kutiju.

Baš je izgledao kao da spava.

I srce mi se slomilo kad sam shvatila da je to zaista kraj.

Nikad se više neće probuditi moj Mikael.

Evo prolazi već drugi dan kako je umro,ali nemogu da dođem sebi nikako.

Tako mi fali.

U svemu vidim svog mačka.

Tako želim da prođe ova bol…

 

Hvala ti Mika za sve lijepe trenutke koje smo ja i moja kćer imale uz tebe.

Hvala ti Mika da si postojao.

 

 

•