PADA KIŠA,SMOČI MIŠA

Nevjerovatno!

Danas kiša nije prestala ni jedne sekunde da pada.

Padala je sitna,pa krupna,pa male kapi,pa velike,pa ukrivo,pa na desno,pa na lijevo…sad bar znam kako je bilo Forest Gumpu kad je bio u Vijetnamu i kad kiša nije stala 4 puna mjeseca.Grozno mu je bilo!

Po mojoj sreći vozala sam se danas čitav dan,jer mi je to bas hobi

Brisači su bili čitavo vrijeme upaljeni i onda me je spopao jedan problem.Zijevanje!

Još uvjek ih vidim ispred sebe.Lijevo,desno,lijevo,desno.I to punih 8 sati.

Na kraju sam uzela drvca od šibice i stavila u oči da mi drže moje teške kapke.

Pošto je sve to bilo jako dosadno čitav dan sam razmišljala  o svom nosu.

Da neznam ko su mi otac i mati 100 % bi bila uvjerena da mi je tata Željko Bebek,a mama Barbara Steisand,a brat bi mi bio niko drugi nego Pinokio!

Imam nos i to kako velik i pošto sam živi baksuz baš mene je strefilo da moram da operišem svoj dragi nos.U ponedeljak idem kod mog ludog,bezobraznog,debelog,simpatičnog čika doktora da vidim kad  bi mogla da startujem sa operacijom.

Ako ja to sve preživim i kad dođem opet sebi ima da napravim pravi party!

I onda cu da nađem jednog finog mirisnog Adonisa i ima da se ljubim snjim čitav dan,jer ću tad konačno moći da dišem i na nos.

Baš volim maratonska tako neka ljubakanja.

Oznojis se X puta,izgubis X kalorija…al hajd sad nevažno to.

Pošto sam herojski preživila ovaj kišni dan počastila sam sebe jednom pizzom.

Dobra je bila,ali da sam znala da ću čekati skoro pola sata na nju…bilo bi onda no pizza!

Sada odlazim.Otvorit ću prozor.Slušat cu kišu kako pada…

Senorita Bandida
... siempre hay esperanza...

3 komentara

Komentariši